Naši dani – Vladislav Petković Dis – jedinstven testament srpskog rodoljublja
By Suzana Savković,
Razvilo se crno vreme opadanja, Progledale sve jazbine i kanali, Pokradeni svi hramovi i ćivoti, Zakovana petvekovna zvona bune, Od pandura stvorili smo velikaše,
Svoju mudrost rastočismo na izbore, Mesto svetle istorije i grobova, Ostala nam još prašina na hartiji, Pod sramotom živi naše pokolenje, Pomračina pritisnula naše dane,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig’o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesimo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petovekovna zvona bune.
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesreće braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova
K’o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnjenje,
Naraštaji, koji sišu k’o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al’ ka požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti I od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.